Iako je režim paušalnog oporezivanja zamišljen kao institut koji bi se koristio samo u situacijama gde preduzetnik nije u stanju ili bi mu vođenje poslovnih knjiga otežalo poslovanje, u praksi se ono pretvorilo u situaciju gde se dosta delatnosti gde realno postoji mogućnost vođenja knjiga nalazi u paušalnom režimu. Tako su danas paušalci obućari, kazandžije, voskari, stolari ali i programeri, profesori, lekari, zubari ili advokati. Sistem paušalnog oporezivanja se pretvorio u stvar slobodnog izvora te se često među poslovnim ljudima mogu ćuti opaske da se nekom isplati da bude u ovom režimu ili ne, a bez valjane analize ili podrobnije kalkulacije.
Paušalno oporezivi preduzetnici poreze i doprinose plaćaju po rešenju poreske uprave. Iako, su svi preduzetnici razvrstani u V grupa, gotovo da ne postoje nikakva tvrda pravila pa se može desiti recimo da vodoinstalater u Aleksincu plaća 20,000 RSD, a u Krupnju 13,000 RSD ili pak programer 13,000 RSD, a stolar 20,000 RSD.
U režimu vođenja poslovnih knjiga porezi i doprinosi na najnižu osnovicu bez isplate zarade iznose od 8,500-9,000 rsd, a sa isplatom zarade oko 13,000 RSD. Na ovo treba dodati troškove knjigovodstvenih usluga pa ovaj zbir uporediti sa mesečnim paušalom.
Svakako ovo nije dovoljno za donošenje odluke, zbog toga što preduzetnik koji je u režimu vođenja poslovnih knjiga mora pravdati svaki utrošen dinar raćunima ili drugom verodostojnom dokumentacijom, dok paušalno oporeziv obveznik može apsolutno slobodno raspolagati sredstvima na svom tekućem računu.
Komentari