Neretko u privrednoj praksi se dešava da poslodavac daje zajam zaposlenom. Mogućnost odobravanja zajma zaposlenima zasniva se na odredbama zakona kojima se uređuju prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, a sama pravna primena se zasniva na odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
Zakon o radu nigde se izričito ne bavi davanjem zajma zaposlenom, ali u isto vreme kaže da se opštim aktom ili ugovorom o radu zaposlenom mogu pripisati povoljniji uslovi rada. U tom smislu ako je poslodavac opštim aktom(kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili samim ugovorom o radu predvideo mogućnost davanja zajma zaposlenom, odobravanje zajma je potpuno zakonito.
Poslodavac koji je u opštem aktu definisao mogućnost odobravanja zajma zaposlenima, mora dodatno da definiše slučajeve u kojima se odobrava zajam, organ nadležan da odobri povlačenje zajma, visinu zajma, rok otplate, sa kamatom ili bez kamate, načine vraćanja, namenu zajma, sredstva obezbeđenja i sl. Ako poslodavac nije predvideo opštim aktom mogućnost davanja zajma zaposlenima, ne postoje nikakve prepreke da u ugovoru o radu definiše ovakvu mogućnost.
Moguća su različita rešenja u praksi a kao najčešća rešenja se pominju zajmovi bez kamate, vezani za visinu zarade(recimo u visini 2-3 zarade), sa prihvatanjem zaposlenog da mu se rata obustavi od same zarade. Samu pozajmicu treba da prati Ugovor o pozajmici, koji mora da sadrži sve elemente klasičnog Ugovora o zajmu, uz dodatak koji se odnosi na način obezbeđenja i odrednicu da zaposleni prihvata da vraća zajam i u situacijama kad prestane da radi kod tog poslodavca.
Komentari