Posmatrano čisto školski, matematika je danas kao progonjena zver. U osnovnim školama se računa digitronima, na društvenim fakultetima je odavno nema, na medicinskim takođe, a u novije vreme neki smerovi na ekonomskim fakultetima težeći da budu „in” i “u trendu” izbacuju matematiku kao nešto što ja zastarelo i pripada recidivu prošlosti. Sa programima na fakultetima gde se uči biznis i menadžment nisam detaljno upoznat, ali će se tamo- idući logikom fenomena pre naći astrologija nego matematika.
Ubeđuje me jedan moj poznanik koji je u računovodstvenom poslu od praistorije(dakle od 1989 kad je i dozvoljeno baviti se tim poslom kao preduzetničkim), da je najveći broj biznis analfabeta sreo negde na prelazu između dva sveta-negde 1989-1990 godine. Drugi kolega koji takođe vuče praistorijsko nasleđe, ubeđen je da je posle 5 oktobra sreo takvu koncentraciju neznalica u privatnom biznisu, da se pita kako je moguće da je privreda sve to izdržala.
Negde imamentno i jednima i drugima jeste posedovanje “istančane“ note računanja. Tako su troškovi fiksirani zauvek, nema podele na fiksne i varijabilne. Na prihodnoj strani se računa sa maksimalnim cenama, proizvodnjom bez zastoja, prodajom bez nenaplaćenih potraživanja. Marže se računaju odokativno jer je procentni račun preskočen kao lekcija. Amortizacija je pojam koji je udaljen dalje od Marsa. Porezi su nužno zlo, nemoguće ih je planirati, lična i poslovna imovina se ne razdvajaju ni fizički ni kalkulativno, krediti se uzimaju da bi se pregurao PDV koji je uzgred prekomplikovan ili računovođa nije znao da im približi to itd.
Na tržište se kreće najjačim oružjem-a to je domaća(kućna) matematika. Kad ona udari u zid zvani stvarna matematika, dolazimo do fenomenologije. A ona kaže-da se tržište u stvari i naša percepcija tržišta razlikuju. I to prilično. U konačnici stepen preživljavanja na tržištu je manji nego na onkologiji.
Proterivanjem matematike i računa, taj stepen će svakako biti sve manji i manji.
Komentari