Na temu preduzetništva napisano je na hiljade tekstova. Neki tekstovi su zaista vredno štivo, i svakako bi trebao da ih pročita svako ko se bavi preduzetništvom ili planira da zaplovi ovim vodama. U tim tekstovima možemo naći da je preduzetnik inovator, lider, motivator, ponegde strateg koji je hrabriji nego drugi, da je praktičan i nepokolebljiv.Ponekad je iskvaren, nepošten, previše orijentisan prema profitu. Ne zanimaju ga drugi ljudi, za ekologiju ne mari, a za ozbiljnu literaturu nema vremena.
Preduzetnik se uvek nalazi u svojevrsnom četvorouglu. Prvi ugao predstavljaju njegovi zaposleni(ako ih ima). On brine o zadovoljstvu zaposlenih, o njihovoj produktivnosti, radnom učinku, kao i o njihovoj lojalnosti. Preduzetnik gleda na profit kao celinu, a zaposleni ima u fokusu svoju zaradu. Upravo u tom večnom sukobu sveta rada i kapitala, nalazi se tačka nerazumevanja između ove dve grupe ljudi.
Drugi ugao preduzetnika jesu dobavljači. Dobavljači bi želeli da im se plati avansno, a preduzetnik bi hteo da valuta plaćanja bude što duža. Često se dešava da su dobavljači i sami uslovljeni nekim rokovima. Kod usluga dobavljača se neretko dešava da one nisu dovoljno opipljive, da su skupe, a da nemaju neku odmah vidljivu upotrebnu vrednost. Dešava se i da se dobavljači ne pridržavaju rokova.
Kupci su treći ugao ovog četvorougla. Oni su često nezadovoljni, očekivanja su im često prevelika, a što se manje razumeju u proizvod ili uslugu koja im se isporučuje to su više nezadovoljni ili imaju maksimalističke zahteve. Preduzetniku bi svi kupci trebali da budu isti,ali često nije tako, jer i nije moguće da bude . Kupci koji ne plaćaju na vreme, ne mogu imati isti tretman sa kupcima koji izmiruju sve svoje obaveze na vreme. Na kraju, tu je i ona standardna muka kad kupac konstantno kasni šest ili osam meseci a onda plaća redovno. Kupac polazi od maksime da je kralj, jer se nalazimo u hiper konzumerističkom društvu, pa su mu i potrebe „kraljevske”.
Država je zadnji deo četvorougla. Preduzetnik je razume kroz instituciju državnog službenika, i kroz samu sumu fiskalnih davanja koju njegov biznis nosi. Ukoliko je on setovan kroz vreme, a državni službenik je u vremenu, velika je verovatnoća da će doći do sukoba. Preduzetnik nije ni po vokaciji ni po opredeljenju birokrata. Što se tiče cifara, tu su stvari svakako jasnije. Sa njima preduzetnik ne sme da bude u sukobu. Drugim rečima, ako ne zna da računa njegov biznis će završiti na smetlištu brže nego što može da pretpostavlja.
Komentari