Posmatrano čisto školski, matematika je danas kao progonjena zver. U osnovnim školama se računa digitronima, na društvenim fakultetima je odavno nema, na medicinskim takođe, a u novije vreme neki smerovi na ekonomskim fakultetima težeći da budu „in” i “u trendu” izbacuju matematiku kao nešto što ja zastarelo i pripada recidivu prošlosti.

Greše oni koji misle da je „team building”, genijalna inovacija HR- ova širom sveta. Za one koji ne znaju, i koji ne piju vodu sa korporativnih izvora(a ima i takvih), ovo razvijanje timskog duha je zamišljeno kao svojevrstan red sastančenja, red uživanja i bahaćenja, koje se obavezno završi kroz postavljanje viših targeta, bildovanje zajedničkih vrednosti, presečeno luksuzom radi lakšeg ulaska u naredni ponedeljak.

Neoklasična škola je propagirala slobodan protok roba, ljudi, novca i kapitala kao osnovnu i bazičnu ekonomsku ideju na kojoj će se temeljiti savremena ekonomija. I zaista, godinama nakon toga imali smo i slobodno tržište i nevidljivu ruku slobodnog tržišta, koja kao nekakav samo-regulator definiše ponašanja na samom tržištu. Paralelno sa idejom slobodnog tržišta razvile su se teorije državnog intervencionizma, koje su se zasnivale na većoj regulaciji tržišta od strane države kao instrumenta prinude

Obeležavanje jubileja je nova vrsta mode. Danas se obeležavaju godišnjice velikih istorijskih gibanja(na primer godišnjica pobede nad fašizmom), tako i nekih drugih manje značajnih događaja (godišnjica stvaranja velike Jugoslavije, pedeset godina od studentske revolucije). Obavezno se javljaju hroničari pa zamišljaju šta bi bilo da je Žikica Jovanović Španac na primer toga dao ostao kod kuće.

Na temu preduzetništva napisano je na hiljade tekstova. Neki tekstovi su zaista vredno štivo, i svakako bi trebao da ih pročita svako ko se bavi preduzetništvom ili planira da zaplovi ovim vodama. U tim tekstovima možemo naći da je preduzetnik inovator, lider, motivator, ponegde strateg koji je hrabriji nego drugi, da je praktičan i nepokolebljiv.Ponekad je iskvaren, nepošten, previše orijentisan prema profitu. Ne zanimaju ga drugi ljudi, za ekologiju ne mari, a za ozbiljnu literaturu nema vremena.

Često se u praksi mogu čuti mišljenja da računovođa davi klijenta. Ima i onih koji dave računovođu, ali o tome neki drugi put. Računovođa je neko ko beleži poslovne transakcije koristivši metodologiju, kontni plan, uz uvažavanje zakonske regulative. Kao takav on obično zna sve o svojim klijentima, pa čak i više nego što bi želeo

Da Bugari ne dolaze kod nas samo da bi pušili u kafićima, i provodili se po kafanama, uverio me je lično jedan moj klijent pre par dana. Naime, poslužio me je lično peglanom kobasicom koju je kupio na sajmu u Pirotu. Kobasica je kao i uvek bila prvoklasna, a on je o njoj, i njenoj proizvodnji i istoriji znao sto puta više od mene. Onako, između zalogaja mi je objasnio da makar jednom kvartalno on, i njegovi prijatelji dolaze da se snabdeju zdravom hranom u Caribrod i Pirot. Poljoprivreda je uništena u našoj zemlji, sve je hemija, a kod Vas se još uvek može naći ono autentično i organsko-reče mi onako uzput i ode.

Zvao me pre neki dan jedan moj poznanik i žalio se na pritisak. Visoko postavljeni ciljevi na poslu, nedostatak kolegijalnosti, udaranje ispod pleksusa, nikad ga nema kući, i niko ga ne razume. Jer što bi neko kukao sa platom od 150 hiljada dinara.

Primio sam čoveka prošle nedelje koji ima platu od 30 hiljada dinara, i koji želi da radi nešto dodatno da zaradi još desetak jer mu je toliko taman. Reče mi, da je zadovoljan i ovom platom, i radnim mestom, ali da bi svakako voleo da bude bar malo bolje plaćen.

Pre tridesetak godina lokalni prodavac štofa, u mom rodnom gradu, vitlao je metrom po radnji, i objašnjavao mušterijama, ko je, odakle je krenuo, i kako je uspeo. Zarađujući na veštačkim nestašicama i kovitlacu inflacije za vreme Milke Planinc i ostalih likova u vreme projek(a)ta dugoročne ekonomske stabilizacije, ubeđen da je pametan, sačekao je prvu tranziciju, početkom 90 ih, koju je preživeo na bazi zaliha novca koju je imao. Ovu drugu nije.

Prihodi su suština svakog posla. Bez prihoda koji nastaju prometom dobara i usluga(dakle pronalaskom tržišta za proizvode i usluge), nema održivog biznisa. Ove i ovakve krilatice ćete čuti svakodnevno, i ovome se nema šta dodati ili oduzeti jer su navedene tvrdnje jednako tačne kao i da sunce izlazi i zalazi svaki dan. Dakle, prihodi su žila kucavica biznisa i kraj.