Ovo pitanje mada na prvi pogled izgleda jasno i nedvosmisleno, nije do kraja potpuno zakonski rasčlanjeno. Prilikom tretiranja osnivača prvu razliku koju treba podvući jeste da li je osnivač pravnog lica, fizičko lice ili pravno lice. Ako je u pitanju fizičko lice treba napraviti razliku da li je u pitanju rezident ili nerezident Srbije.

U stručnoj ali i laičkoj javnosti često se može čuti da je na najbezbolniji način moguće eliminisati obavezu plaćanja poreza i doprinosa angažovanjem određenih lica, na određeni način. Pre nego što krenemo sa malo detaljnijom pričom u vezi ovoga, treba poći od osnovnog postulata a to je procenjivanje po načelu fakticiteta i ekonomske suštine. Naime, Vi možete zaključiti recimo Ugovor o zakupu sa licem x, ali će poreski inspektor na terenu po načelu fakticiteta odrediti da li se tu radi o zakupu ili nekoj drugoj stvari, isto važi i za Ugovor o delu ili Ugovor o stručnom osposbljavanju ili usavršavanju. Ukoliko se utvrdi da se radi o simulovanom pravnom poslu, porezi i doprinosi se moraju platiti kao da je u pitanju desimulovani posao.

Pitanje povraćaja poreza na dodatu vrednost precizirano je samim Zakonom o porezu na dodatu vrednost kao i Pravilnikom o načinu vršenja povraćaja poreza na dodatu vrednost. Do njega dolazi kad je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV, pa se sam poreski obveznik odlućuje da li će koristiti poreski kredit ili će zaokružiti opciju povraćaj PDV-a.

Često se u praksi može čuti da je neko angažovan po Ugovoru o dopunskom radu. Na pitanje, gde to navedeno lice radi sa punim radnim vremenom, često se dobije određan odgovor. Jasno je da je u tom slučaju bilo potrebno preimenovati Ugovor u Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom, ali da krenemo redom.

Iako je režim paušalnog oporezivanja zamišljen kao institut koji bi se koristio samo u situacijama gde preduzetnik nije u stanju ili bi mu vođenje poslovnih knjiga otežalo poslovanje, u praksi se ono pretvorilo u situaciju gde se dosta delatnosti gde realno postoji mogućnost vođenja knjiga nalazi u paušalnom režimu. Tako su danas paušalci obućari, kazandžije, voskari, stolari ali i programeri, profesori, lekari, zubari ili advokati. Sistem paušalnog oporezivanja se pretvorio u stvar slobodnog izvora te se često među poslovnim ljudima mogu  ćuti opaske da se nekom isplati da bude u ovom režimu ili ne, a bez valjane analize ili podrobnije kalkulacije.

Evidentiranje u sistem poreza na dodatu vrednost može biti dvojakog karaktera. Samoinicijativno, kada sam poreski obveznik u jednom momentu odluči da se svojom voljom evidentira tj prijavi u sistem PDV. Taj momenat može biti prilikom osnivanja, a može biti i bilo koja druga situacija u toku poslovnog života jednog privrednog subjekta. Druga situacija kod evidentiranja u porez na dodatu vrednost se javlja kada sam poreski obveznik mora da se evidentira jer je njegov promet u zadnjih 12 meseci veći od 8,000,000 RSD,čime poreski obveznik postaje obveznik PDV-a.

Neretko u privrednoj praksi se dešava da poslodavac daje zajam zaposlenom. Mogućnost odobravanja zajma zaposlenima zasniva se na odredbama zakona kojima se uređuju prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, a sama pravna primena se zasniva na odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Kod oprosta duga ukazujemo na član 14 stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana koji kaže da tretman zarada pored primanja u novcu imaju i primanja po osnovu novčanih potvrda, bonova, robe, primanja učinjena činjenjem ili nečinjenjem, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obvezniku. Ovo nedvosmisleno znači da kada poslodavac oprosti dug on postaje obveznik poreza na zarade, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.