Kod oprosta duga ukazujemo na član 14 stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana koji kaže da tretman zarada pored primanja u novcu imaju i primanja po osnovu novčanih potvrda, bonova, robe, primanja učinjena činjenjem ili nečinjenjem, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obvezniku. Ovo nedvosmisleno znači da kada poslodavac oprosti dug on postaje obveznik poreza na zarade, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Obaveza plaćanja poreza i doprinosa na oprošten dug, nastaje danom donošenja odluke o opraštanju duga. Kao što smo naveli gore, obligacioni odnos između zajmoprimca i zajmodavca nije vezan za radni odnos, te zaposleni/zajmoprimac ima obavezu da vrati zajam na način kako je utvrđeno i definisano Ugovorom o zajmu, Čak i ako promeni poslodavca. Poslodavac je dužan da koristi sve pravne mehanizme kako bi osigurao redovno servisiranje zajma. Ukoliko, poslodavac izvrši oprost duga, a nije preduzeo sve instrumente da svoje potraživanje naplati sudskim putem, na oprošten dug je dužan da plati sve poreze i doprinose kao i na regularnu zaradu svojih zaposlenih. Ukoliko je poslodavac pruži dokaze o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem, nije dužan da obračuna poreze i doprinose.
Komentari