Pitanje povraćaja poreza na dodatu vrednost precizirano je samim Zakonom o porezu na dodatu vrednost kao i Pravilnikom o načinu vršenja povraćaja poreza na dodatu vrednost. Do njega dolazi kad je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV, pa se sam poreski obveznik odlućuje da li će koristiti poreski kredit ili će zaokružiti opciju povraćaj PDV-a.

Često se u praksi može čuti da je neko angažovan po Ugovoru o dopunskom radu. Na pitanje, gde to navedeno lice radi sa punim radnim vremenom, često se dobije određan odgovor. Jasno je da je u tom slučaju bilo potrebno preimenovati Ugovor u Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom, ali da krenemo redom.

Časopis Biznis Modus je izlazio kao elektronski časopis u periodu od marta 2013 do kraja 2014 te godine. Cilj ovog časopisa je bio stvaranje jedne interaktivne mreže između konsultantskog dela privrede i ostatka privrede koji vapi za dobrim konsultantskim uslugama koje bi bile smeštene na jednom mestu.

Preduzetnik je neko ko je rešio da uzme stvar u svoje ruke. Da li svojom voljom, snagom, jer mu je svega preko glave ili zato što nema izbora najmanje je važno.  Preduzetnička inicijativa je tu, kakva takva ideja verovatno, tržište koje se naslućuje, dobra volja, manje ili više elana i mnogo papirologije koja se naslućuje. I koja počinje da nervira.

Zdravstvene ustanove se ne registruju kod Agencije za privredne registre nego u Privrednom sudu, upisom u sudski registar

Iako je režim paušalnog oporezivanja zamišljen kao institut koji bi se koristio samo u situacijama gde preduzetnik nije u stanju ili bi mu vođenje poslovnih knjiga otežalo poslovanje, u praksi se ono pretvorilo u situaciju gde se dosta delatnosti gde realno postoji mogućnost vođenja knjiga nalazi u paušalnom režimu. Tako su danas paušalci obućari, kazandžije, voskari, stolari ali i programeri, profesori, lekari, zubari ili advokati. Sistem paušalnog oporezivanja se pretvorio u stvar slobodnog izvora te se često među poslovnim ljudima mogu  ćuti opaske da se nekom isplati da bude u ovom režimu ili ne, a bez valjane analize ili podrobnije kalkulacije.

Kraj svake poslovne godine nužno i neizbežno tretira računovodstveno i poreski pitanje uzimanja iz imovine društva. Uzimanje iz imovine društva nije nov institut. Svakako, nije ni redak u praksi , mada se može zaključiti da se supstancijalno i suštinski češće javlja nego računovodstveno. Drugim rečima, računovodstveno se prikriva.
Uzimanje iz imovine društva predstavlja svako podizanje gotovog novca sa računa privrednog društva bez ikakve poslovne dokumentacije(naglašavam privrednog društva a ne preduzetničke radnje, jer preduzetnička radnja ne poznaje institut uzimanja iz imovine društva jer nije društvo). Uzimanjem iz imovine društva se smatra i plaćanje tzv troškova koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti samom vlasniku društva(recimo plaćanje letovanja, zimovanja i sl)

Iako postoji mogućnost uvođenja novoosnovanog subjekta u PDV putem registracione prijave osnivanja u praksi to ne funkcioniše već se mora podneti uredna evidenciona prijava Poreskoj Upravi

Evidentiranje u sistem poreza na dodatu vrednost može biti dvojakog karaktera. Samoinicijativno, kada sam poreski obveznik u jednom momentu odluči da se svojom voljom evidentira tj prijavi u sistem PDV. Taj momenat može biti prilikom osnivanja, a može biti i bilo koja druga situacija u toku poslovnog života jednog privrednog subjekta. Druga situacija kod evidentiranja u porez na dodatu vrednost se javlja kada sam poreski obveznik mora da se evidentira jer je njegov promet u zadnjih 12 meseci veći od 8,000,000 RSD,čime poreski obveznik postaje obveznik PDV-a.

Evidentiranje u sistem poreza na dodatu vrednost može biti dvojakog karaktera. Samoinicijativno, kada sam poreski obveznik u jednom momentu odluči da se svojom voljom evidentira tj prijavi u sistem PDV. Taj momenat može biti prilikom osnivanja, a može biti i bilo koja druga situacija u toku poslovnog života jednog privrednog subjekta. Druga situacija kod evidentiranja u porez na dodatu vrednost se javlja kada sam poreski obveznik mora da se evidentira jer je njegov promet u zadnjih 12 meseci veći od 8,000,000 RSD,čime poreski obveznik postaje obveznik PDV-a.