Od nulte godine do nulte tolerancije

Godine nulte, Srbija je promenila dotadašnji režim, i uspostavila novi, za koga se tvrdilo da je prvi demokratski režim. Bez da se upuštam u teme koje se tiču više političke socciologije, i same političke prakse, tadašnji režim, je uveo Zakon o ekstraprofitu. Sam Zakon je predviđao, da svi oni koji su na neki način tj putem nekih privilegija stekli neki ekstraprofit, moraju da ispolje nešto što se zove poreska odgovornost(tada termin društvena odgovornost nije bio aktuelan), i da deo tako stečene sume novca vrate u budžet Republike Srbije. Tada se to zvalo obračun sa ekstraprofiterima. Neko je to nazivao i da nema tolerancije prema onima koji su se obogatili koristeći privilegije 90 tih godina prošlog veka. O efektima ovog Zakona ne vredi raspravljati. Jednostavno, kasno je.
Zadnjih dana, nedelja pa i meseci se pominje nulta tolerancija prema svim poreskim obveznicima. Moram da priznam da mi etimološki posmatrano sam pojam nije baš najjasniji. Sami poreski zakoni, ma kako da su napisani nemaju za cilj da uspostave toleranciju već normativna pravila za plaćanje poreza. Dakle, u tom smislu normativnom- tolerancije nema, niti treba da je bude. Verovatno su tvorci ovde dobro odabrane marketinške krilatice, mislili da tolerancije ima u primeni. Svakako, golim okom se vidi da je ima.
Nemam ništa protiv ovakvog shvatanja nulte tolerancije u poreskom smislu, ali predlažem jednu malu dopunu. Ako već konstantujemo da postoji tolerancija u primeni, i da dakako treba uspostaviti nultu toleranciju tj da nema tolerancije, onda bez ikakve sumnje treba uspostaviti i nultu toleranciju prema onima koji su do dana uspostavljanja nulte poreske tolerancije(ne znam koji je to datum), držali proklamovanu nultu toleranciju na vrednostima koje nisu nulte. Drugim, rečima na vrednostima koje su dosta veće od nulte vrednosti. Ili jednostavno prema onima koji nisu primenjivali normativna rešenja(ma kako ona bila manjkava).
Tek tako obuhvaćena nulta poreska tolerancija ima šanse da zaista bude nulta.