Unutrašnja i spoljna upotreba

Iako naslov bloga može delovati kao da ima veze sa medikamentima, medicinom i sličnim stvarima, u ovom blogu se neću baviti time. Uostalom, proizvođač je do tančina definisao spoljnu i unutrašnju upotrebu nekog leka, tako da bi još jedan laički pogled na to bio svakako nepotreban. Preciznije rečeno suvišan.
Zadnjih dana slušamo vrlo često da neka izjava nema nikakvog značaja jer je data za unutrašnju upotrebu. Drugačije rečeno, jedna strana tvrdi da druga strana priča jedno pred trećom stranom, a drugo pred četvrtom stranom.
U isto vreme i druga strana to isto tvrdi za prvu stranu. Šta je istina ne znamo, osim da je treća strana međunarodna zajednica, a četvrta strana nešto što se zove domaće javno mnjenje.
Uostalom, ovde istina i nije od presudne važnosti, koliko diversifikacija spoljne i unutrašnje upotrebe. Dakle, ako pretpostavimo da je ima, postavlja se pitanje kolika je razlika, jeli ona merljiva, kakva je frenkventnost toga, i da li je aplikativna na običan život i privredni milje.
U zadnje vreme vidimo da je sintagma unutrašnja vs spoljna itekako frenkventna, kolika je razlika zavisi od toga koliko je spoljni faktor jak a domaći slab, merljiva nije a aplikativna jeste.
Ako zanemarimo tračarenje kao oblik društveno-neobavezne komunikacije i alat za razbijanje dosade, doći ćemo do privrednog miljea.
Da li možete da zamislite situaciju da u jednoj firmi nadređeni priča svojim radnicima sve najbolje o njima samima, a svojim šefovima priča sve najgore o tim istim radnicima? Ovde je interni tim kojim on rukovodi i komunikacija prema njemu unutrašnja upotreba, a komunikacija prema supervizoru je spoljna upotreba.
Ako je šerif sa početka priče odvažan on može ukoliko proceni da top menadžment nema popularnost u svom timu, da članovima svog tima priča sve najgore o menadžmentu, a samom menadžmentu može s vremena na vreme slati ode, zahvalnice i hvalospeve. Opet spoljna i unutrašnja upotreba.
čini se da vreme spoljne i unutrašnje upotrebe tek dolazi. Kako se boriti sa tim teško je reči, osim da treba sačuvati razboritost i zaključivati na bazi suštine a ne forme, na bazi argumenata a ne poverenja.