Da Bugari ne dolaze kod nas samo da bi pušili u kafićima, i provodili se po kafanama, uverio me je lično jedan moj klijent pre par dana. Naime, poslužio me je lično peglanom kobasicom koju je kupio na sajmu u Pirotu. Kobasica je kao i uvek bila prvoklasna, a on je o njoj, i njenoj proizvodnji i istoriji znao sto puta više od mene. Onako, između zalogaja mi je objasnio da makar jednom kvartalno on, i njegovi prijatelji dolaze da se snabdeju zdravom hranom u Caribrod i Pirot. Poljoprivreda je uništena u našoj zemlji, sve je hemija, a kod Vas se još uvek može naći ono autentično i organsko-reče mi onako uzput i ode.
O IPARD fondovima i zadrugama, gotovo da svako u Srbiji ima stav. I oni što ne razlikuju krompir od đumbira, znaju da to ne može da se primi kod nas jer kod nas ne postoji poljoprivredna politika. Stvarne potrebe za hranom sa jedne strane i ekonomski način razmišljanja, teško su odvojivi od emocija i romantičarskih mitova o poljoprivredi.
Retko ko zna činjenicu da se na nivou Evropske Unije decenijama vode žive polemike u vezi subvencija za poljoprivredu. Početkom 80 ih godina prošlog veka 74 odsto budžeta EU je išlo na poljoprivredu, dok je u projekcijama za period od 2014-2020 predviđeno izdvajanje od 37,7 odsto što je i dalje puno, ako se zna da poljoprivreda na nivou EU čini 1-5% društvenog proizvoda zemalja EU. Evropska Komisija je takođe konstatovala da je oko 3 mlrd direktne pomoći poljoprivredi u zadnjih 30 godina pronevereno.O čemu se ovde zapravo radi?
Evropska unija od početka svog funkcionisanja agrarno pitanje defakto vidi kao društveno važno pitanje i u tom smislu postoji termin ZPP(zajednička poljoprivredna politika). ZPP je drugo ime za nivo subvencija, a one su velike jer su rizici snabdevanja hranom iz uvoza dosta veliki za svaku zemlju ponaosob.
Ako se ovome doda velika fluktuacija cena poljoprivrednih proizvoda(na nivou EU), stimulacija dela farmera da ostanu na zemlji, potreba za brigom za kvalitetnom hranom, i ekološki razlozi dođe se do toga zašto je poljoprivredna politika toliko važna.
Poljoprivredna politika jeste deo ekonomske politike, ali se ne sme ostaviti na (ne)milost tržištu. Protivnici ove ideje će Vam reći da je stopa zaštite industrijskih proizvoda tri puta manja od poljoprivrednih proizvoda, a da je krompir jedini poljoprivredni proizvod koji nikada i nigde nije subvencionisan. Sa druge strane udeo poljoprivrede u društvenom proizvodu nekih zemalja EU je ispod 1 odsto.
Mi nismo Belgija, a ni Holandija. Udeo primarne poljoprivrede kod njih opada, ali udeo prerađivačke industrije raste. Niko nije razvio prerađivačku industriju tako što je uništavao primarnu poljoprivredu.
Komentari