Pre tridesetak godina lokalni prodavac štofa, u mom rodnom gradu, vitlao je metrom po radnji, i objašnjavao mušterijama, ko je, odakle je krenuo, i kako je uspeo. Zarađujući na veštačkim nestašicama i kovitlacu inflacije za vreme Milke Planinc i ostalih likova u vreme projek(a)ta dugoročne ekonomske stabilizacije, ubeđen da je pametan, sačekao je prvu tranziciju, početkom 90 ih, koju je preživeo na bazi zaliha novca koju je imao. Ovu drugu nije.
Dok su referenti nabavke i prodaje odlazili u istoriju, rađali su se novi prodajni gladijatori. Od starih su se razlikovali po imenu, po stajlingu, pa načinu razmišljanja, govoru, mimici. Vezani za kapitalistički model, napadali su tržište svim raspoloživim sredstvima gledajući pre svega da kupac tj potrošač bude zadovoljan.
Ovo svakako nije bilo slučajno jer su sve knjige pisale da je došlo takvo vreme da je potrošač kralj. Lojalnost potrošača je podrobno analizirana, pa je pak konstatovano da su ljudi lojalniji pasti za zube, nego brašnu, i da teže menjaju prvi proizvod nego drugi.
Vešti prodavci su godinama obigravali oko kupaca, i sa posebnom pažnjom se slušala reakcija o samom proizvodu. Pa ipak, za ovim prodajnim vremenima danas žale i kupci i prodavci. Šta se u međuvremenu desilo?
Današnji prodavac često će Vam ponuditi prevaran proizvod, -bez pripremljene odbrane kad ga budete otkrili. Pod plaštom smanjenja cena, često se kriju velika povećanja. Čini se da nikad nije bilo nekvalitetnijih prodavaca. Sijaset ljudi prodaje proizvode koje suštinski ne razume. Niti se trudi da ih razume. Podpitanja su im mrska.
Kad jednom prodaju ne interesuju ih dalje potrebe kupca u vezi tog proizvoda. Reklamacija je postala smrtni neprijatelj prodaje, a ne korektivni faktor. Ima i onih koji teže da samo jednom prodaju i nikad više. Sve ih više ima i sve su agresivniji.
Negde u dubini duše prodavci smoždeni targetima i egzistencijalnim mukama sve više igraju na kratak rok. Ekonomija ubrzanja uzima svoj danak. Kupci prirodno žele da plate što manje, a da dobiju što više. I sve više se žale, da bilo koliko da plate, ne dobiju ono što misle da im pripada.
Negde na dugi rok svi gube, ali je dugi rok sve više fikcija. U prodajnoj magli pobeđivaće oni koji uspeju da pri smanjenoj vidljivosti daju gol.
U utakmici gde se ne zna ku je prekupac, ko nakupac, ko izvođač, a ko podizvođač šestog izvođača, opstajaće oni koji imaju komparativne prednosti. Drugim rečima iskustvo koje je upotrebljivo.
Onomad, su studenti hrlili na fakultete, ne bi li postali akademski građani. Danas sa izuzetkom nekoliko fakulteta, svi ostali napadaju buduće konzumente univerzitetskog sadržaja, na trećoj ili četvrtoj godini srednje škole. I objašnjavaju im zašto su baš oni pravo mesto za njihov dalji razvoj.
Sve teče i sve se menja.
Komentari