EKONOMIJA UBRZANJA

Danas je nemoguće čitati emailove jednom dnevno, ako se bavite iole ozbiljnijim poslom. Danas je nemoguće ograničiti se na jedan komunikacioni kanal. Danas je nemoguće usmeriti komunikaciju na jedan uniformni način. Danas svako hoće sve i hoće sad. Hoće odmah, i neće da čeka, jer mu je “ hitno“. Tako možete ni krivi ni dužni biti napadnuti mailom, Skajpom, Viberom i SMS-om, uz obavezni poziv, da se pritisak pojača i naglasi važnost.
Bez želje da delujem melanholično i pre trideset godina su se organizovali veliki koncerti bez 95 odsto današnjih komunikacionih kanala, ljudi su ugovarali velike poslove, uvozili, izvozili, išli na službene puteve. I dakako, bili maštovitiji nego danas.
Ovo nije tekst o nedostatku mašte, mada se o tome može napisati moderan roman. Takođe, ovo nije tekst o dobrim starim vremenima, jer se nekako nosim time da sve što je bilo je prošlo, i da treba izvući neke pouke za budućnost. Ako je ikako moguće.
Ekonomska svakodnevica je danas doživela takvu vrstu ubrzanja da je teško išta meriti sa tim. Ubrzanje i mašta svakako nisu sestre. Pa ipak, čini se da je ubrzani ritam porodio neke nove fenomene kojima smo okruženi a kojima će se sociolozi naknadno baviti, onako sa distance.
Da li dolazi vreme doživotnih obligacija? Za koliko godina će bankomati i e aplikacije u potpunosti zbrisati bankarske šaltere i staviti ih u folder ekonomske istorije? Da li će ubuduće nastavnici naplaćivati časove na 15 minuta, jer deca neće uspevati da prate 45 minutni tempo? Da li dolazi vreme urbanih poljoprivrednika?
Koje će sve usluge biti naplaćivane u sekundama? Da li će hand made proizvodi biti skuplji nego ikada? Da li će se nastaviti trend da cena usluga raste brže nego cena proizvoda?
Sva ova i mnoga druga pitanja čekaju na odgovore. Ekonomija ubrzanja svakim danom je sve vidljivija i sve više uzima danak. Već sam naglasio gore, da ubrzanje ostavlja malo prostora za maštu. Ko maštovito iskoristi ostavljen prostor, ima šanse.