Svakodnevno se srećemo sa popularnim tekstovima o tome kako je moguće sa par stotina evra ili desetine hiljada dinara otvoriti uspešan mali biznis. Naširoko se piše o plastenicima, staklenicima, poljima smilja i bosilja, zasadima cveća, frizerskim salonima i solarijumima U Srbiji se privredno društvo može otvoriti sa 100 RSD kapitala, a za preduzetničku radnju Vam i ne treba osnovni kapital. Sve formulare imate na sajtu Agencije za privredne registre, pa ako ste funkcionalno pismeni za 3-5 dana imaćete PIB, pečat a nakon toga i žiro račun, čime ulazite u zanimljivu preduzetničku avanturu. Pa ipak, da se vratimo na domen ideje.
Ljudski mozak je mozaik ideja, pa tako svako od nas u glavi uvek ima bar nekoliko ideja za koje misli da su genijalne i da mogu biti tržišno isplative. Već na nivou ideje dolazi do dvostrukog problema. Prvo treba krenuti u operacionalizaciju ideje i tu već dolazi do određenih teškoća. Ukoliko nikad niste ništa operativno radili -velika je verovatnoća da nećete znati ni da ideju pretvorite u nešto konkretno. Drugi problem su pare i ljudi. Kad smo već kod para tu su banke, koje mogu biti egzaltirane i ushićene Vašom idejom ali će Vam prvo tražiti biznis plan a onda i obezbeđenje(najčešće hipoteku). Ljudi koji imaju pare a koji se u svetu zovu investitori, mogu sa više ili manje pažnje saslušati Vašu ideju(ako uopšte dođete do njih). Najčešće će Vas učtivo odbiti ili će Vam ponuditi učešće ali ako ste Vi prethodno spremni da uložite svoj novac u projekat u koji bezrezervno verujete. Logika je prosta, što bi on uložio novac u Vaš projekat, i snosio ceo rizik(bol) sam. Poenta je da boli njega ali da boli i Vas.
Ako su sve ove početne prepreke preskočene(što je nekad nemoguća misija), za ceo biznis su Vam ponovo potrebni ljudi i to kao radna snaga. Ukoliko je u pitanju visoko kvalifikovana radna snaga teško ćete je pronaći, a i ako je pronađete finansijski apetiti mogu biti za Vas nepodnošljivi u fazi posla u kojoj se nalazite. Stvar nije jednostavnija ni sa uslovno rečeno jednostavnijom radnom snagom. Često ne gore od želje za poslom, pojedini menjaju poslove svaka tri meseca, a gotovo niko ne želi da radi na procenat i po učinku. Ukoliko je priroda posla takva da ste jedini zaposleni, vremenom dolazite u situaciju da ne možete više da izdržite sami ali ne možete nikog ni da platite.
Relacije sa dobavljačima i kupcima posebna su priča. Dobavljači mogu biti veoma netolerantni, mogu kasniti sa isporukama, a mogu i kasniti sa dokumentacijom. Svakako, tu je računovođa da Vas opomene, ali on neće brinuti o svim aspektima Vašeg posla. Morate Vi. Kupci mogu kasniti sa plaćanjem sve više i više, a njihovo puštanje niz vodu može značiti i propast posla. Ceo biznis može dugo zavisiti od par kupaca, a propast bilo kog kupca može povući i Vaš biznis na dno mutne reke.
Vaš biznis će se odvijati u četvorouglu zaposleni-kupci-dobavljači-državni organi i obaveze prema njima. Bilo koja strana ovog četvorougla može Vašu kulu koja se gradi i napreduje srušiti brže nego što možete da zamislite.
Preduzetnik nije genije i ne treba da bude. Preduzetničke ideje ma koliko male bile, velike su za jedno društvo u celini jer ga neminovno guraju napred.
Mali biznis kao ishodište preduzetničke ideje ima svoje zakonitosti. One nisu statične, nisu nepromenljive, ali njihovo poznavanje bilo je i jeste važno za sam opstanak i napredak malog biznisa.
(Objavljeno u časopisu-Pomoravski glasnik 20/10/2017 godine)
Komentari