Kad se pre više od jedne decenije zemlja otvorila za nove investicije, u zemlju je prijehalo mnogo ljudi naše gore list, koji su iz patriotskih razloga napustili „dobro plaćene“ korporativne poslove, sinekure ili katedre, sa ciljem da Srbiju načine atraktivnim investicionim odredištem, i dobrim mestom za ovozemaljski život. Koliko su u tome uspeli, ostavićemo sudu istorije da ceni i valorizuje. Ne sporim da je bilo i patriotski nastrojenih idealista, koji su znali, hteli, i na kraju i preneli svoj know-how domaćim trudbenicima. Ovo nije priča o njima. Ovo nije ni apologija etatističkog sistema i samoupravne privrede. Prosto, jer to nije moguće braniti.
Tih godina u našu mutnu tranzicionu reku, a kroz uspavani HR koji postoji u rudimentiranom obliku, uplovljavaju ljudi sa CV ijem koji je često nemoguće proveriti. Biografijom koja lepo zvuči. A sve što lepo zvuči, u haosu se lepo i prodaje. Kitnjasti i slatkorečivi dobijaju najviše menadžerske pozicije.
Pa tako dobijamo finansijske menadžere koji ne znaju da klasifikuju bilansne pozicije, ne razlikuju cash flow od bilansa uspeha, zajam od kredita, trošak od obaveze, HR menadžere koji ne znaju da pomnože dva broja, menadžere u bankarstvu koji ne razlikuju depozit od kredita i sl. Njihov CV postaje bogatiji za još jedno iskustvo.
Infiltrirani u jedan novi sistem, sa okolinom koja je fascinirana sa svim i svačim što dolazi sa strane, pozivajući se na nesavršenost našeg privrednog sistema i svoje neproverljivo internacionalno iskustvo, birajući između toga da rade(posao koji ne znaju za ogromnu platu), i da lažu za platu, biraju ovo drugo. Izbor je naravno jedino mogu?.
Dakako sistem laganja za platu je razvijen do tančina. Ovde se upražnjavaju sledeće tehnike:
- pretpostavljenom se priča samo i isključivo ono što on želi da čuje
- potčinjeni se drže u stalnoj tenziji, stalno im se nešto obećava
- potčinjeni rade njihov posao kompletno a onda se to predstavlja kao njihov „autorski rad“
- krade se sve što se može od potčinjenih, svaka ideja, mail, misao i sl koja može poslužiti za bolju prezentaciju kod pretpostavljenog
- među potčinjenima se obavezno nađe jedan ili više tastera sa ciljem da se potčinjeni stalno drže u stanju permanentnog konflikta čime bi se eliminisao eventualni kolektivni otpor
- potčinjeni se nikad ne hvali pred svojim pretpostavljenim već se o njemu priča sve najgore, čime se sebi diže cena
- potčinjenima se stalno priča kako su tim, kako ih on podržava i hvali kod pretpostavljenog
- potčinjenima se konstantno prenose pogrešne informacije
- ako je moguće uspostavlja se veza sa šefom svog pretpostavljenog za svaki slučaj
- obavezno se uspostavlja i veza sa nivoom ispod svog potčinjenog čime mu se daje na značaju, on se ohrabruje da preskače hijerarhiju i time potčinjeni shvata da je u permanentnoj opasnosti
Ako mislite da je ovakav opstanak kratkotrajan varate se. Svakako, da se stvar na kraju provali. Ali prodje neko vreme dve, tri ili pet godina. Šta se onda dešava? Uz debelu otpremninu ovakvi kadrovi izlaze iz firme, u kojoj faktički nisu ni radili, nego lagali za platu.
Na novom razgovoru njihov CV je još jači, i naravno ko je spreman da laže poslodavca, spreman je da laže i na novom razgovoru za posao. Za još veću poziciju, i još veću platu. Ulazak u novi ciklus laži i nije tako neizvestan. Latini, bi rekli circulus vitiosus.
Pitanje je dokle? Znam jednog koji ovo radi već 12 godina, kod 5 različitih poslodavaca. Koliko ih još ima?
Komentari