Akcioni plan

Nema plana bez akcije. Drugim rečima plan i akcija su u dubokoj korelativnosti tako da bi akcija uspela mora postojati plan. Inače, dolazi do reakcije. Razume se loše po samu akciju.
Srpska tranziciona reka zaglavila se na “panju” koji se zove akcioni plan. Onomad, u pre-tranzicionom potoku sve je bilo spontano. Vodio nas je instikt a ne svest. Nije bilo akcionog plana.
Sada je akcioni plan došao spolja. Nametnuli su nam ga . Nekako nam dođe kao kamen međaš celokupne tranzicije. Koja nikako da prođe. Podeljen je na faze. Koje nikako da prođu. Svaka faza povlači niz poteza, nimalo lakih, nimalo prijatnih.
Lepo je pre neki dan rekao neko-nisu problem faze, nego je problem njihovo trajanje. Fakat.
U tom interegnumu, sa neizvesnim trajanjem svake faze, javljaju se i podfaze, kao regularni komponentalni delovi same faze. I one nikako da prođu.
Akcioni plan svakako ne bi bio moguć bez studije izvodljivosti. Jer ono što ne može da se izvede, ne bi trebalo ni da se planira, a nikako ne bi smelo da iz plana pređe u akciju.
U tom pomalo Bermudskom trouglu studija izvodljivosti-plan-akcija, zaboravilo se na ono što dolazi posle akcije. A to su nove dve faze. Prva se zove ostvareno, a druga planirano vs ostvareno.
U ovoj zadnjoj smo uvek bili tanki. Ili smo imali dvocifrena odstupanja na gore ili na dole. To svakako znači da ili je studija izvodljivosti napravljena za neizvodljivo(u šta sumnjam jer danas je skoro sve izvodljivo) ili je planirano loše i nerealno.