Javni nesporazumi i javni dug

O javnom dugu u Srbiji se dosta piše, pri?a i živo polemiše. U tome nema ni?eg ?udnog iz prostog razloga jer je to goru?a tema još iz vremena SFRJ, da bi se raspadom SFRJ ovo pitanje konzerviralo, te se ponovo vratilo u medijski prostor po?etkom ovog veka sa Londonskim i Pariskim klubom poverilaca. Danas, javni dug sa svojom visinom od preko 19 mlrd EUR, i u?eš?em od 58,3% u bruto društvenom proizvodu(podaci Uprave za javni dug RS), zavre?uje puno pažnje, i ona mu se svakako medijski  i poklanja. Nažalost, na pogrešan na?in.

Prvi javni nesporazum koji je ?ini mi se politi?ki generisan a ti?e se pitanja ko se koliko zadužio. Pitanje je potpuno irelevantno, jer se neko može zadužiti i celih 19 mlrd eura za mesec dana, da bi recimo vratio ovih 19 mlrd EUR, te ?e stanje javnog duga narednog meseca biti ponovo 19mlrd EUR. Sa druge strane neko se na postoje?e stanje od 19 mlrd može zadužiti 2mlrd EUR, za bilo koju svrhu a ne za vra?anje kredita, te ?e javni dug nakon tog akta biti 21 mlrd EUR. Dakle, jedino što je relevanto jeste koliki je javni dug bio recimo pre nekog perioda a koliki je sada.

Druga vrsta nerazumevanja poti?e od potpune medijske nezainteresovanosti za ro?nu strukturu našeg javnog duga. Koji % javnog duga su kratkoro?ne obaveze a koji % dugoro?ne obaveze? Kako se kre?e omjer izme?u dugoro?nih i kratkoro?nih obaveza u zadnjih nekoliko godina?

Umesto bavljenja ovim pitanjem mediji nas obaveštaju da je javni dug u odnosu na prošli mesec smanjen za x EUR. Šta to zna?i? Pa obi?an gra?anin koji ima recimo kreditnu karticu koju ne provla?i u februaru a plati je u martu, pa je ne provu?e u martu može konstatovati da su njegove obaveze u martu manje nego u februaru. Što ne zna?i da i dalje nisu ve?e nego recimo u junu prošle godine ili decembru prošle godine.

Sama valutna struktura našeg javnog duga je izuzetno nepovoljna jer  samo 18,68% javnog duga otpada na dinarske obaveze,a budu?i da se ovde prihoduje u dinarima, postavlja se pitanje šta ?e se desiti sa javnim dugom ukoliko do?e do neke ve?e depresijacije dinara.

Sam Zakon o javnom dugu je dosta jasno napisan. U njemu se kaže i da država može garantovati recimo lokalnim samoupravama i drugim pravnim licima a za potrebe njihovog zaduživanja. Da li imamo registar tih garancija? Kolike su potencijalne obaveze po tom osnovu? Regresno pravo postoji a koliko je realno da država Srbija išta naplati od subjekta kome je bila garant.

Sadržaji Ugovora su tako?e nedostupni, pa nije jasno kakve finansijske klauzule (covenants) sadrže sami Ugovori. Umesto toga napamet se pri?a o prevremenim otplatama, bez pominjanja kamata za prevremenu otplatu i drugih zaštitnih klauzula.

Javni dug je etimološki gledano javna stvar. Kao takav morao bi pre svega da se posmatra dublje, objektivnije i sveobuhvatnije. Jedino takvo posmatranje može otkloniti javne nesporazume. Koji nam svakako nisu potrebni.

Objavljeno na sajtu www.makroekonomija.org

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *