Srpska tranzicija i nova terminologija

Analiziraju?i krizu postsocijalisti?kih privreda Janoš Kornai je za ove zemlje stvorio novi pojam transformaciona recesija. Pojam bi trebao da odražava krizu izazvanu prelaskom iz jednog društvenog, politi?kog i privrednog sistema u drugi. Kako su te krize izgledale i kako izgledaju(niko nije objavio da je tranzicija u Srbiji završena, po svim karakteristikama ona je u toku)Saznajte više

Javni nesporazumi i javni dug

O javnom dugu u Srbiji se dosta piše, pri?a i živo polemiše. U tome nema ni?eg ?udnog iz prostog razloga jer je to goru?a tema još iz vremena SFRJ, da bi se raspadom SFRJ ovo pitanje konzerviralo, te se ponovo vratilo u medijski prostor po?etkom ovog veka sa Londonskim i Pariskim klubom poverilaca. Danas, javniSaznajte više

Privatni i javni sektor u okovima modernizacije

Svako ko je u zadnja dva meseca pokušao da istera neku procesnu radnju ispred PIO fonda ili RFZO suo?io se sa nemalim razo?arenjem. Zajedni?ki imenitelj svih pojedina?nih razo?arenja odslikava se u proširenoj re?enici- sistem pao, do?ite sutra, prekosutra, za nekoliko dana, i tako redom. Posle skoro dva meseca ?uli smo zvani?no objašnjenje da je uSaznajte više

Od nulte godine do nulte tolerancije

Godine nulte, Srbija je promenila dotadašnji režim, i uspostavila novi, za koga se tvrdilo da je prvi demokratski režim. Bez da se upuštam u teme koje se ti?u više politi?ke socciologije, i same politi?ke prakse, tadašnji režim, je uveo Zakon o ekstraprofitu. Sam Zakon je predvi?ao, da svi oni koji su na neki na?in tjSaznajte više

Unutrašnja i spoljna upotreba

Iako naslov bloga može delovati kao da ima veze sa medikamentima, medicinom i sli?nim stvarima, u ovom blogu se ne?u baviti time. Uostalom, proizvo?a? je do tan?ina definisao spoljnu i unutrašnju upotrebu nekog leka, tako da bi još jedan lai?ki pogled na to bio svakako nepotreban. Preciznije re?eno suvišan. Zadnjih dana slušamo vrlo ?esto daSaznajte više

Korporativna (ne) kultura

Svaka organizacija bila ona profitnog ili neprofitnog tipa, ima neko svoje unutrašnje ustrojstvo. Neki to ustrojstvo nazivaju organizacionom kulturom, a ako je u pitanju profitna organizacija i korporativnom kulturom. Ovaj izraz- dakle korporativna kultura ?ini se doživljava danas upotrebno „zlatno doba“. Pa ipak, u hiperprodukciji nekulture, došlo je i do hiperprodukcije korporativne nekulture ili devalvacijeSaznajte više

Smešna strana povijesti

Skoro sam imao priliku da pro?itam jedan ?lanak koji se upravo zove kao i naziv ovog mog bloga. U najmanju ruku se može re?i da je zanimljiv. Elokventno napisan. Koncizan. Konkretan. Duhovit i nadasve pou?an. Zamislite Facebook stranicu firme, gde je administrator stranice preneo tekst iz novina o navedenoj firmi, koji ironi?no govori o samojSaznajte više

Kvazi menadžeri

Kad se pre više od jedne decenije zemlja otvorila za nove investicije, u zemlju je prijehalo mnogo ljudi naše gore list, koji su iz patriotskih razloga napustili „dobro pla?ene“ korporativne poslove, sinekure ili katedre, sa ciljem da Srbiju na?ine atraktivnim investicionim odredištem, i dobrim mestom za ovozemaljski život. Koliko su u tome uspeli, ostavi?emo suduSaznajte više

Akcioni plan

Nema plana bez akcije. Drugim rečima plan i akcija su u dubokoj korelativnosti tako da bi akcija uspela mora postojati plan. Inače, dolazi do reakcije. Razume se loše po samu akciju.
Srpska tranziciona reka zaglavila se na “panju” koji se zove akcioni plan. Onomad, u pre-tranzicionom potoku sve je bilo spontano. Vodio nas je instikt a ne svest. Nije bilo akcionog plana….

Akcija

Nije daleko od istine tvrdnja da je sa akcijama srpska privreda ušla u fazu ekstaze. Danas o akcijama pri?aju i o njima razmišljaju gotovo svi gra?ani Srbije. ?ak i oni duboko indoktrinirani sedamdesetim[1] godinama, sa elaboratima al se tada dobro jelo, putovalo, živelo, i kakvi su krediti bili, ne odbacuju akcije, koje su relikt kapitalisti?kogSaznajte više