VEČNE OBLIGACIJE I PRIVREDNA ZBILJA

Ima tome nekoliko godina kada mi se jedan prijatelj požalio da ne prima platu jer radi u firmi koja se nalazi u nekakvom vrzinom kolu(blokirana od strane nekog ko ih je uvezao u takav ?vor, da im spasa nema). Priznajem da mi je bilo smešno i ilustrativno, i da sam ga satima uveravao da je to najverovatnije neki spin menadžmenta za radnike i sindikate. Nije vredelo, jer mi nije verovao.

Bio sam i zaboravio na ovaj slu?aj dok se nisam prošle godine susreo sa Ugovorom izme?u dva privredna aktera, koji sam satima ?itao uz užasne glavobolje(oba aktera su u privatnom vlasništvu). Ugovor je bio sa?injen u tzv „napred/nazad“ tehnici te sam morao da uložim nemali i vanredni napor da razumem da se u ?lanu 5 pozivaju na ?lan 36, a u ?lanu 36 na 17b itd, sve za?injeno Aneksima, zapisnicima o prijemu posla itd. Suština je na kraju(mada dobro maskirana) bila-da jedan privredni subjekat ukoliko želi da raskine ovaj Ugovor, jednostavno ne može da preživi.

Šta je navelo jedan privredni subjekat da zaklju?i ovakav Ugovor? Da li je zakonski zastupnik svesno ušao u ovakvu paklenu obligaciju? Ako jeste, ko ga je na to naveo? Ako nije, na koji na?in mu je prodata pri?a? Da li je svestan toga da od njegove samostalnosti više nema ni?ega?

Bez želje da ulazim u dublje elaboracije, jasno je ko dan da privredni akteri ne razmišljaju uvek racionalno. U vremenu postistine ?ini se da nikad nije bilo više iracionalnosti u donošenju odluka. Decision makeri ?esto gledaju sopstveni a ne interes društva kojim upravljaju, odluke su im sve kratkoro?nije, gleda se instant rezultat.

Ljudi koji prodaju svoj proizvod žele da ga prodaju sa maržom od 1000 odsto ako je to ikako mogu?e. Dugoro?ne obligacije nisu više poželjno stanje ve? što bi se u novogovoru „privredne elite“ reklo to je MUST.

Vreme koje dolazi svakako ne?e biti imuno na nove inovacije. Ako ?e nam dronovi donositi hranu kroz prozor najverovatnije ?e nas donosilac vezati Ugovorom na 100 godina, pa ?e nam se više isplatiti da sko?imo kroz prozor, nego da raskidamo Ugovor.

Težnja za dugoro?nim obligacijama u kojima jedna strana kosi a druga vodu nosi, i pritom trpi žedna, sve više postaje legitimna i postaje obrazac. ?ini se da vreme win win situacija odlazi u zaborav, i da ?emo ga se kroz deceniju ili dve sa setom se?ati. Kako ?e tada izgledati Ugovori, ne znamo ali ?e više li?iti na rad sa SCI liste, nego na pitko štivo koje gimnazijalac/maturant može da svari.

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *