Privatni i javni sektor u okovima modernizacije

Svako ko je u zadnja dva meseca pokušao da istera neku procesnu radnju ispred PIO fonda ili RFZO suo?io se sa nemalim razo?arenjem. Zajedni?ki imenitelj svih pojedina?nih razo?arenja odslikava se u proširenoj re?enici- sistem pao, do?ite sutra, prekosutra, za nekoliko dana, i tako redom. Posle skoro dva meseca ?uli smo zvani?no objašnjenje da je u toku uspostavljanje centralnog registra, i da ?e stvar biti rešena, a da je za sve potrebno malo strpljenja.

Dakle, imamo modernizaciju, i implementaciju modernizacije kao posledicu. ?ini se da je re? modernizacija danas u Srbiji po?ela da ugrožava re? datum. Sli?na parola je bila i pre deceniju i više , a imala je bombasti?an naziv „transparentno”.

Pa ipak, ako danas sprovedete anketu i pitate ljude da li su za modernizaciju, dobi?ete sli?an odgovor kao da ih pitate da li su za ve?e plate ili penzije a manje cene. Dakle, svi su za.

Kada mi je pre nekoliko godina naš povratnik iz Amerike, ina?e finansijski menadžer pri?ao o razlozima povratka, rekao mi je  izme?u ostalog da je tamo otpustio na stotine ljudi. Ništa ?udno.  Pri?a dobija zanimljiviji prizvuk, kada mion re?e da su u firmi u ponedeljak onako kolektivno slavili uvo?enje nekog super softvera, a u petak je morao da podeli 30 tak otkaza tim istim ljudima sa kojima je slavio ?etiri dana ranije.  Otkazi su dabome išli u korak sa modernizacijom softvera. I uvek su išli petkom na kraju radnog vremena(ide vikend pa se ohlade usijane glave).

Nakon toga ide ponedeljak, gde isti ljudi dolaze kod šefa koji ih je otpustio, sa molbom da ih pokriva u naredne dve nedelje, ako ih supruge zovu na kancelarijske telefone. Savršena predstava. Sa tvr?om ekipom radnika (tzv hardlajneri), se išlo druga?ije. Pozivani su na razgovor, gde im je predo?avano da im se veruje, nu?eno im je unapre?enje, i postavljani nerealni kvantitativni ciljevi. Naravno, nakon tri meseca su dobijali otkaz. Koncept se zove up and out. Unapredi-pa otpusti. Ovo je tako?e modernizacija ali u HR-u.

Srbiji je svakako potrebna modernizacija u svim oblastima. ?ini se da se ovde ne zna ta?no ni šta se pod tim podrazumeva, ni kakve su implikacije modernizacije. Modernizacija zna?i manje radno intenzivne radne snage, zna?i high tehnologije, zna?i promenu svesti, zna?i kancelariju bez papira, zna?i druga?ije tržište rada, roba, usluga i kapitala. Modernizacija zna?i preobražaj.

U tom našem, loncu modernizacije imamo veliki broj onih koji su za, ali da se oni ne diraju.

Javni sektor pre?esto modernizaciju shvata kao direktan udar na svoja radna mesta, a poneki i na svoje sinekure. Zbog toga  neki beže od modernizacije kao ?avo od krsta. ?ak i oni koji su za modernizaciju, bivaju anatemisani i žigosani od velike ve?ine koja je protiv. Iako, pojedini sektori nemaju gde više da skladište papir, oni od papira ne odustaju. Dakle što je manje sigurno radno mesto to je otpor modernizaciji ve?i.

Sa druge strane imamo privatni sektor koji tržište tera da se modernizuje. Stepen modernizacije privatnog sektora, u direktnoj je korelativnosti sa neposrednim koristima od same modernizacije. Ovo je vrlo lako objasniti na primerima podnošenja elektronskih poreskih prijava. Iako, je dobar broj poreskih prijava mogu?e podneti elektronskim putem, više od 90 odsto poreskih prijava naši poslodavci i dalje podnose u papirnom obliku.

Jednostavno, troškovi uvo?enja elektronskih prijava im se ?ine dovoljno visokim, da poništavaju o?ekivane benefite.

Vidi se  da javni i privatni sektor imaju razli?it pogled na modernizaciju. Od modernizacije privatnog i javnog sektora, zavisi?e i putanja i prtina kojom ?emo se kretati.  U gornjem delu teksta smo videli da znamo da zapnemo i sa implementacijom. Nažalost, imamo i situacije gde se zbog loše implementacije odustane od ina?e odli?ne i vrlo primenljive ideje.

Objavljeno na sajtu www.makroekonomija.org

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *